Veridba i svadba kod Roma

Običaji u vezi sa veridbom još nose obeležje starih vremena.Slobodni brak i dalje prihvataju izvesna plemena. Važno je samo da ze zasnovan na ljubavi. Kod Roma je teško ustanoviti da li je brak sklopljen na osnovu postojećih zakona zemlje u kojoj žive, ili si venčani na romski način. Treba priznati da sve veći broj Roma stupa u crkvene ili građanske brakove u skladu sa zakonima zemlje čiji su stanovnici. Romski brak se uglavnom sklapa na tri načina: otmicom (silom ili pristankom), kupovinom i uzajamnim pristankom. Kada pripadnik nekog romskog plemena sklopi brak sa nekim ko ne potiče iz romske sredine, to automatski povlači isključenje iz plemena. Dva drevna načina za slapanje braka – otmica i kupovina -zadržala su se do današnjeg dana. Brak sklopljen otmicom, uz devojčin pristanak prilično je redak, čak i u onim plemenima u kojima su se najviše sačuvale tradicije. Mladić dolazi jedne večeri sam, ili u društvu nekolicine svojih drugova da otme devojku koju voli.

On odlazi sa svojom izabranicom i gubi im se svaki trag za izvesno vreme, ponekad i za nekoliko nedelja. Potom je dovodi natrag u logor njenih roditelja. Tek posle tobože žestoke svađe praćene psovkama i svakojakim uvredama, i posle ritualnih batina koje “pobegulja” dobije, odobrava se važnost ovakve veze. Ali, dok god se ne obavi venčana ceremonija, oni se moraju ponašati kao da su verenici, odnosno moraju strogo poštovati tradiciju. Pod običnim venčanjem koje se danas najčešće sreće među Romima, podrazumeva se ono kojem su prethodili dugi pregovori i pogađanja roditelja. Iznoseći osobine svog poroda i hvaleći njihova kvalitete, roditelji nastoje da iz ovih razgovora izvuku što veće zadovoljstvo i žele da oni što duže traju. Po pravilu, mladićev otac treba da ne zna o čemu je reč, a kada dozna, kategorički izjavljuje da ni za šta na svetu ne želi da se odvoji od svog deteta. Kada na kraju dođe do sporazuma, odluka se objavljuje čitavom plemenu, a u nekim slučajevima i susednim plemenima. Mladiću se tada dozvoljava da “ptvi put” vidi svoju verenicu. A devojka se mora ponašati kao da je duboko potištena što će morati da napusti svoje roditelje. Svetkovina u vezi s venčanjem traje katkad i po nekoliko dana, što zavisi od bogatstva plemena iz kojih potiču mladenci. U svakom slučaju, venčana svečanost je jedan od najvažnijih događaja u svakodnevnom životu i Romi su kadri da na nju potroše čitavo bogatstvo.

Na ovo slavlje pozivaju se svi iz okoline. Dok god traje svetkovina, zaboravljaju se sve prethodne svađe i neprijateljstva. To je neka vrsta svetog primirja, koje niko ne želi da prekrši. Mada je među Romima brak svetinja koju je opasno prekršiti, razvodi ipak postoje. Negde se mlada može vratiti svojoj porodicii tvrditi da je u braku rđavo postupano s njom. Ona tada izlazi pred plemenski savet. Ako se ustanovi da nije u pravu, njen otac mora da nadoknadi novac ugovoren prilikom venčanja. Ipak, on zadržava jedan deo kao naknadu za gubitak ćerkine nevinosti, što je znatno umanjilo njenu buduću vrednost, ali, kao se ustanovi da su devojčina tvrđenja tačna, onda otac zadržava i kćer i novac.

Svidja vam se članak: