Revizor i LKC – jedan od razloga zašto posetiti Leskovac

Leskovački kulturni centar, mesto gde stanuje kultura. Promocije knjiga, koncerti, najnoviji filmski hitovi i pozorišne predstave.


Pozorišne predstave – jedan od razloga zašto u ove vrele dane pred početak leta, vredi svratiti u Leskovac i odgledati predstavu Revizor u režiji Darka Zloporubovića, talentovanog i već dokazanog režisera.
Posle izvesnog perioda u kome nije bilo predstava, LKC i amaterski pozorišni program vratili su publiku i napunili salu kulturnog centra i, što je najbitnije, pobrali ovacije publike koja se dobrih sat vremena pre početka predstave tiskala pred vratima klimatizovane sale.

DrAmateri – kako sebe naziva družina mladih ljudi koja je početkom juna, u režiji talentovanog i već dokazanog režisera Darka Zloporubovića, gotovo ogolila Gogoljevog „Revizora“,  pokazali su leskovačkoj publici da uz predan i istrajan rad i obični ljudi mogu postati ozbiljni glumci.

Karta više za premijeru, karta više za prvu reprizu dovoljan je dokaz kakvo su interesovanje, kod publike, probudili u Leskovcu, a iskreno se nadam da će uspeti da svoju predstavu pokažu i širom Srbije. (A da probaju sa scenom Narodnog pozorišta u Leskovcu – zbog broja sedišta, recimo)

Scena LKC-a u pojedinim trenucima bila je mala za velike uloge koje su ovi mladi ljudi, u interesantno zamišljenim kostimima, koji prikazuju vreme o kome je Gogolj i pisao, izneli ozbiljno se zabavljajući  na njoj.

Fino, gotovo mangupski, publici je podmetnuta „novina-časopis“  koja je uz likove predstavila i kratko prepričanog „Revizora“ – za one koji nisu stigli da pročitaju knjigu. Tek da steknu uvid u ono šta će se na sceni dešavati. Svaka čast za ideju!
Revizor juče ili revizor danas, priča je svevremenska, to je sigurno. Samo je važno iz kog ugla ćemo gledati na nju i koje ćemo likove iz sadašnjice pretočiti u likove iz Revizora.
Pojedinačno o utiscima, ne bih. Oni su ekipa, koja je sa trenerom Darkom Zloporubovićem, sportskim rečnikom rečeno u ovoj utakmici – POBEDILA.
Nenad, kao načelnik Anton Antonovič, koji i kad spava nosi medalje na grudima, za podanike sila, pred pretpostavljenima mala maca, Biljana, kao Ana Andrejevna, žena političara karijeriste željna muške pažnje i lagodnog života, Milica kao razmažena Marija Antovna spremna da se bori za pažnju muškarca, Nikola i Miroslav ili Miroslav i Nikola, razigrani i raspričani Dopčinski i Bopčinski, Žarko i Marko, kao Ljapkin-Tjapkin i Zemljanika odlično nezainteresovani za svoj posao (osim na sceni), Bojan H-Lopov, kako je (h)lopovski naglasio prezime školskog nadzornika, Miloš, u ulozi Ivana Aleksandroviča inteligentno je odigrao prevaranta, sitnog činovnika spremnog da iskoristi zbunjenost korumpiranih uticajnih ličnosti i uzme sve što može, dok traje, i na kraju maestralni Nemanja koji igra dve zahtevne uloge, kao sluga Osip sa govornom manom koji vidi malo dalje od Hlestakova i polupijani poštar Špekin, kao preteča Frau Gabrijele, po mom skromnom mišljenju dugo će zabavljati publiku i, priznajem, voleo bih da ih vidim i kao Jerotija, Viću, Žiku, Đoku, Maricu, Anđu, gazda Miladina, gazda Spasu, Aleksu Žunjića… kad već imaju talenat, neka ga dele, na naše zadovoljstvo.

Zoran Jovanović

Ovaj projekat je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svidja vam se članak: