Svadba

Dolazak u mladinu kuću i odvođenje mlade propraćeno je mnogim lokalnim običajima. Pre svega gađanje jabuke ili tikve do otkupa mlade. Gađanje jabuke je jedan od najzastupljenijih običaja. Kada mladoženja dođe po mladu, tast postavlja jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Mlada ostaje u kući sve dok mladoženja puškom ne pogodi jabuku. Takođe, mlada pre venčanja u svojoj kući pripremi jabuku u koju su zabodeni novčići i tu istu jabuku nakon venčanja u crkvi baca preko glave. Muškarac koji je uhvati sledeći će se oženiti. Mladu “otkupljuje” stari svat ili mladoženja, a “prodaje” njen rođeni brat. Ako ga nema, onda je to brat od tetke, strica, ujaka. U našem narodu ovaj trenutak je najzanimljiviji i najviše šala zbiva se tada. Događalo se da mladu ukradu, tako što mladoženja uskoči kroz prozor na drugoj strani kuće. Kada mladu izvedu, ona u pratnji brata seda u kola sa kumom. Pre odlaska na venčanje, prima blagoslov od svojih roditelja. Ona pije piće iz staklene čaše, zatim nazdravlja svima i baca čašu. Ako se čaša razbije kaže se da će roditi muško, a ako ne rodiće žensko dete.

Pored razbijanja sudova, događa se da svatovi polome stolicu i ruše peći u kući u kojoj je svadbeno veselje. Razbijanje sudova takođe se može protumačiti na nekoliko načina: kao teranje neprijateljskih demona, ponekad ima čisto preventivan karakter, u smislu da se unapred onemogući neprijatelj. Razbijanje sudova, pre svega čaša, vrši se u skoro svim segmentima svadbe. Kada mladenci dođu pred crkvu, oni praćeni kumom idu pravo pred oltarske dveri. Tada se vrši obručenije, kum daje mladencima burme, a oni ih jedno drugom stavljaju na četvrti prst desne ruke. Burme predstavljaju simbol zajedničkog života i zakletvu na vernost. Burme mladenci sami biraju. U toku obručenja i mladenci i kumovi drže sveće, koje se ostavljaju u crkvi da izgore za srećan bračni život. Posle obručenja, u crkvi se obavlja venčanje, koje izvodi sveštenik. Prilikom venčanja mladencima se vezuju ruke, a ponegde se samo prebaci peškir. Objašnjenja su razna: da se time bračna zajednica ojačava, te da se na taj način obezbeđuje porod i bračna sreća, zatim da se tako mladenci štite od loših uticaja. Negde se mladenci samo dotiču prstima, negde se rukuju, a negde drže čvrsto. Sastavljanje ruku može značiti znak vere koju dve osobe daju jedna drugoj. Nakon venčanja, mladencima prvo čestita sveštenik, potom kumovi, a zatim svi svatovi. Na izlasku iz crkve, kum baca oko sebe sitan metalni novac za berićet supružnika. Za vreme čestitanja, mlada pita neudate devojke: “Hoćeš da te povučem za nos?”, i verovanje je da će se ona koju je mlada povukla sledeća udati. Mladoženja skida podvezicu sa mladine desne noge, baca je neoženjenim momcima i ko je uhvati ima zadatak da je zubima navuče na nogu devojci koja je uhvatila bidermajer. Bidermajer baca mlada po izlasku iz crkve i veruje se da će se devojka koja ga uhvati sledeća udati. U rimsko vreme, buketi se nisu pravili od cveća već od mirisnih trava koje su terale zle duhova iz budućeg doma mladenaca. Danas su zamenjeni raskošnim aranžmanima od različitih vrsta cveća. Posle obreda venčanja, svi svatovi odlaze u mladoženjinu kuću, ali ne istim putem zbog bojazni od zlih duhova. Ovde ima i najviše običaja, jer je cilj da se nevesta adaptira u porodični kult “mladoženjina doma” kako bi uz pomoć obredno-religijskih elemenata podarila potomstvo novoj kući. O tome svedoče sledeći segmenti: nakonče, preskakanje praga, prolaz mladenaca ispod nogu svekrve, obvođenje oko ognjišta, ostavljanje darova na pragu, sejanje iz sita. Sve ovo je u cilju pokornosti neveste u novom domu.

Preskakanje praga vezano je za to da su nekada pokojnike sahranjivali ispod ognjišta ili praga i otuda nevesta gleda da prilikom ulaska ne nagazi na prag i time ga ne oskrnavi. Bacanje sita sa raznim plodovima na krov ponovo se vrši zbog bojazni od zlih duhova, ali i kao dar kućnim duhovima. Mlada uzima od svekrve sito u kom se nalazi jabuka, koju baca sebi iza leđa, a sito na krov kuće. Veruje se da će se, ukoliko se sito zadrži na krovu i mlada zadržati u kući. Običaj koji se u nekim krajevima sačuvao do danas jeste posipanje svatova pšenicom, žitom, pirinčem, ječmom, bademima… To razbacivanje plodova trebalo je da simboliše plodnost, brojno potomstvo i izobilje u budućem bračnom životu. Pri ulasku u kuću, nevesta tri puta podiže muško dete u ulozi “nakončeta” i to u cilju da bi rađala mušku decu. Na vratima svekrva dočekuje mladu koja je ljubi u ruku i uvodi je u kuću sa dva hleba ispod miške i dva krčaga vode u rukama, uz niz simboličkih radnji oko ognjišta, kao mestu izražene simbolike, gde se mlada vezuje za novi dom. U nekim krajevima, svekrva nevesti daje med, da bi joj brak bio sladak, a negde je udara prutom ili joj stavlja uzdu na glavu i na taj način joj daje do znanja da treba da bude poslušna. Nekada je nevesta igrala snaškino kolo, vezujući se na taj način za kuću. Danas ona svoje kolo igra pri izlasku iz roditeljske kuće. Obredi sa svekrvom kao i obvođenje mlade oko svekrve, predstavljaju ostatke matrijarhalnog uređenja, gde je žena, a pre svega majka imala značajnu i dominantnu ulogu. Tokom svadbenog ručka, nakon treće zdravica, pokazuju se darovi, nekada jelo i piće koje su svatovi doneli, a sada skupoceni pokloni ili novac. Svadba se naravno nastavlja uz muziku, jelo i piće, svirku, kola. “Svođenje” ili “slaganje” mladenaca, nekada je vršio kum ili neko od mladinih rođaka, što je bilo praćeno usklicima, cikom, larmom, pucnjavom, razbijanjem posuđa i muzikom. Svadbe po tradiciji traju tri dana. Venčanje se, prema pravoslavnoj veri nikada ne obavlja u vreme posta, sredom i petkom, na Krstovdan zimski, Usekovanje, Krstovdan jesenji, Vaskrs i u Svetu nedelju. Prvog dana svedbe, u subotu, je momačko idevojačko slavlje. Momačke i devojačke večeri mogu se održavati i nedelju dana pre svadbe. To je jedan od običaja u kom se “pokopava” momački život”. Budući mladoženja i njegovi drugovi odlaze u kafanu sve do jutra se veseleći, dok devojka svoje drugarice poziva na kolače u popodnevnu posetu. Drugog dana svadbe. i nedelju, odvija se ceremonija venčanja, civilna i crkvena, i proslavlja se u mladoženjinoj kući, dok se trećeg dana, u ponedeljak, igra svatovsko kolo na seoskom trgu. Svadbena veselja su se završavala paljenjem vatre nasred ulice, neumornim igranjem kola i rasecanjem jastuka iz kojeg se vadi i baca perje, kako bi letelo na sve strane.

Svidja vam se članak: