Vlasta iz sela Pertate svake godine dođe u Sijarinsku banju na zaslužen penzionerski odmor. Doduše, samo mu banja i njene tople vode pomažu. Radio čovek i zaradio. Pored domaće penzije ima i američku. Kaže da je sve stekao napornim radom. Bilo je i puno odricanja. Definisao je svoje ciljeve i uspeo u tome.
- Ja kad sam se vratio iz Amerike `79 godine predložio sam mojima da sadimo povrće u plastenicima, kad ih nigde nije bilo, samo u Đevđeliji. Imao sam pogodno mesto, u tazbini ( smeje se) , napravim plastenike i krenem da proizvodim paradajz. Imao sam oko 5-6.000 strukova. Prvog juna te iste godine, ja oteram u Novi Sad dve tone. Ali bilo je drugačije to vreme…
Iako je za tu količinu paradajza naplatio pozamašnu sumu novca, Vlasta je odoleo iskušenju da novac troši u kafani ili da ga rasipa:
- Majka spremi ručak, pa zamota u nešto i ponesemo. Beremo paradajz celo jutro, pa krenemo popodne, jednom rukom vozim, u drugu mi žena daje da jedem. Ne stajem nigde, ni kafa ni odmor. Ako treba negde gorivo da uzmem to je, nema stajanja. U prvo vreme smo spavali po pijaci, posle sam našao prijatelje kod kojih smo boravili. Ustanem lepo u tri ujutro da hvatam mesto. Završimo prodaju, vraćamo se kući, žena kupi marmeladu za ručak. Pitam: “Zašto marmelada, vidi koliko para imamo”? Ne, ne, dobro je ovako, odgovara ona.
Vlasta kaže da se vodilo računa o novcu i da se ponašao domaćinski. Upoređujući kako je bilo tada a kako sada, on kaže:
- Moji sinovi sada proizvode tri puta više nego što sam ja nekad. Zauzeli su tri puta više zemljišta. Ali oni prodaju na veliko, na kvantašu za trećinu vrednosti. Dvojica su, jedan može da stoji na pijaci, a jedan da vozi. Ali, oni hoće brzo da uzmu pare.
Iako se danas zarađuje više, više se i troši. Po nekoliko mobilnih telefona, a nakon prodaje obavezno kafana:
- Pet mobilnih telefona, kad se vrate sa kvantaša, uvek svrate u kafanu na mešano meso. To što plate u tom trenutku, cela kuća tri dana ima da jede. U redu, treba da se uživa, nisam ja protiv, ali prvo zaradi pa uživaj. A ne prvo uživaj, pa onda zaradi. To ne može tako.
Kako živite od penzije?
- Kako? Pa imam poljoprivrednu penziju deset hiljada dinara. Kako mogu od toga da živim? Nikako. Šta ima za te pare? Nema za dva-tri dana.
Nešto se ne uklapa. Zlatan lanac oko vrata. Narukvica. Prsten. (neumesno da pitamo da li je pravo zlato). Posećuje banje o svom trošku. Kaže da je oboleo i da više ne može da radi. Koliko je paradajza trebalo da proda da bi u penziji moglo da se živi pristojno? Otkriva nam svoju tajnu:
- Osamdesetosme kad su počele ove svađe i podele, rekao sam sebi da ovo neće da izađe na dobro. Da bežim ja na vreme. Otac mi je bio u Americi, ali sam ja izgubio pravo na papire. Imao sam neke papire u džepu i prevarim ja ambasadu i odem u Ameriku. I uspeo sam, sve sam uspeo, ali to je bilo nespavanje, nervoza. Rekao sam ovako: Biću osuđen deset godina na “robiju”. Radim sedam dana nedeljno u fabrici. Radim prekovremeno. Ako neko nije došao ja ga menjam, subota, nedelja, Božić, Uskrs, nema praznika, samo rad.
Nakon deset godina rada u fabrici, hteo je da ide u invalidsku penziju. Zbog problema sa kičmom, počeo je da uzima bolovanja da bi tako steknao uslov za penziju. U međuvremenu je stekao starosnu, tako da je odustao od invalidske. Advokat ga je savetovao da tuži fabriku, jer je mogao da dokaže da su problemi sa kičmom nastali u fabrici. Odnosno, da se povredio u fabrici. On je to odbio.
- Grizla me savest. Neću da lažem i da uzmem tuđe. A, bio sam I dobar sa direktorom. I da ga tužim? Nisam mogao to da uradim. Mogao sam tako da im uzmem 50-60 hiljada dolara. Advokat bi mi uzeo pola, ostalo bi mi 30 hiljada dolara.
Da se poštenje isplati, osetio je na svojoj koži:
- Pošto nisam tužio fabriku, oni su doneli odluku da mi iz njihovog fonda (penzionog) isplate 130.000 dolara. I tako sam ja još narednih šest godina, pored redovne penzije dobijao i te čekove…
Kupio je kuću u Arizoni, i živi malo tamo, malo ovde. Iako ima dosta novca, i dalje vodi računa o svakom dinaru. Ali, banju ne propušta. I još uvek ponešto uspe da uradi. Ovoga puta, došao je u banju samo da bi doneo ruže vlasniku apartmana, jer su prethodne bile neugledne. U dogovoru sa stanodavcem, on ih je i posadio.
