Danica ima 13 godina, i od rođenja boluje od cerebralne paralize, deformiteta stopala i epilepsije. Ovo je njena i priča njene majke.
„Od dana kada se rodila, traje moja borba za nju“ kaže Sonja Čemerikić, majka ove divne devojčice. U ovom trenutku, Daničine noge su u gipsu koiji će da nosi do kraja februara, jer ima luft između zglobova, a ako to ne uspe, čeka je još jedna operacija. Za vreme dok nosi gips, vreme provodi u kući jer je teško da se kolica zajedno sa njom spuste niz stepenice zgrade u kojoj živimo, kaže Sonja. Zbog toga je često nervozna, ali to je sada tako i nadamo se nekim boljim trenucima i boljem vremenu. Kada smo došli, Danica je imala nastavu. Škola iz Leskovca koju ona pohađa izašla im je u susret, i omogućila da nastavnik dolazi svakog dana, i časove održava u njihovom domu. Sve vreme dok razgovaramo sa njenom mamom, čujemo Danicu kako vredno ponavlja i uči. Sonja dodaje da je to velika stvar za nju, jer tako bolje i kvalitetnije utroši vreme, a sutra će umeti bar sama da se potpiše, što je velika želja njene majke. Ona se šali i kaže da od Danice ne želi da pravi naučnika.
Danica retko provodi vreme napolju, iako bi joj boravak u parku izuzetno prijao, ali je majka štedi od komentara, jer ne znaju svi njeno zdravstveno stanje. Obično pitaju zašto toliku devojku vozi u kolicima, zašto ne ide sama. „Da sam u većem gradu, imala bih pravo na ličnog asistenta, koji bi Danicu čuvao za vreme dok ja radim, a mogla bih da radim 4 sata. To bi bilo dobro i za mene i za nju. Ovako smo osuđene na ova četiri zida. Ponekad joj dođu drugari, ali pošto ona ima smetnje u sporazumevanju, stvara se nervoza koju Danica teško kanališe. Za nju i za decu sličnu njoj, najbolje bi bilo da mogu da se sastaju u nekoj prostoriji koja bi bila namenjena samo njima. Udruženje „Srce za decu“ traži od opštine već duži period da udruženju opredeli jednu takvu prostoriju. Dokle se sa tim zahtevom stiglo, zaista ne znam, jer sada oko nje imam previše obaveza.“ završava priču ova samohrana majka.
Svake godine Danica ima mogućnost da mesec dana boravi u Banji Koviljači, što joj izuzetno prija. Naša banja, nažalost, nema te mogućnosti koje su njoj neophodne.
Sonja Novu godinu čeka sa zebnjom. Nedavno je dobila rešenje da se iseli iz stana u kome trenutno boravi. Lokalnoj samoupravi uputila je žalbu na rešenje koje je dobila. Odgovora još uvek nema, a Danica i njena mama ne žele da stan napuste samovoljno. Druga briga, možda još i veća, jeste 25. februar kada će se znati da li je gips dao rezultate.
Niska stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom i neadekvatan sistem usluga i servisa socijalne zaštite i podrške i dalje su ozbiljni problemi sa kojim se osobe sa invaliditetom u Srbiji suočavaju, upozorava zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom. U svojim godišnjim izveštajima, Zaštitnik građana ukazuje da ni pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, nije dovoljno razvijena, što se, između ostalog, vidi u neodržavanim pešačkim stazama i fizički često nedostupnim institucijama.
