Anđela, Jelena i Marko odlučili su da napuste grad Niš i vrate se na selo sa namerom da tu i ostanu.
Jelena je dugi niz godina radila u pošti, Marko je bio autolakirer, Anđela je trebalo da krene u školu i sve to u okviru gradske sredine. Situirani, u blizini radno mesto, škola, ambulanta, marketi, obezbeđeno stambeno pitanje i čini se da su to svi preduslovi za jedan udoban gradski život. Međutim, oni su odlučili drugačije. Najpre zbog toga što je nakon više godina rada u auto radionici Marku bilo narušeno zdravstveno stanje, a onda i zbog shvatanja da život na selu donosi mnogo više pogodnosti. Odlučili su se za Tulare.
Pre nekoliko godina, Jelenina porodica pokušavala je da dođe do porodičnog imanja koje se nalazi u samom podnožju Mrkonjskog visa. To je bila nemoguća misija, jer je put kojim godinama niko nije prošao bio neprohodan i za divlje životinje, a kamoli za ljude i putnička vozila. Bilo je potrebno putno truda i rada da bi se raskrčio prilaz, ali je njihov rad bio nedovoljan, pa su uspeli da samo pešice priđu do svoje imovine. Hteli su da plate da im se napravi put, međutim, zbog nepristupačnosti, retko koji bagerista se odlučuje da radi na tom terenu. Obratili su se i opštini za pomoć. Ostalo je sve na obećanju da će put biti urađen na proleće, a onda ostaje i rešavanje problema oko uvođenja električne energije, jer se struja u tom domaćinstvu nije koristila tridesetak godina, a i bandere su dotrajale. Međutim, njih to ne obeshrabruje.
Zbog toga su iznajmili kuću i štalu u naseljenom delu Tulara pored osnovne škole. Nabavili su 20 alpino francuskih koza i trenutno su u fazi adaptacije i smeštaja. Kažu da su koze izuzetno pitome, i uslovi u kojima će ih čuvati izuzetno pogoduju ovoj rasi životinja. Francuska nikada ne prodaje prvu klasu svojih koza, kako bi zadržala autentičnost. Za izvoz uvek ide treća klasa. Kod nas je zbog prirodnog okruženja izuzetno povoljna klima za uzgoj alpino koza, tako da one postižu onaj kvalitet koji prva klasa ima u matičnoj zemlji. Jeleni i Marku predstoji i niz administrativnih pitanja koje treba da reše, kako bi registrovali poljoprivredno gazdinstvo, i na vreme podneli zahtev za subvencije koje mogu da očekuju od državnih organa.
Plan im je da prošire stado, da razviju proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, i taj isti proizvod stave pod zaštitu. Tržište je veliko i za to se ne brinu. Dok budu rešili sve te pravne poslove, nadaju se da i će i put do njihove kuće biti završen, tako da se do proleća presele u svoju kuću. Planovi su veliki, entuzijazam ne nedostaje i predstoji samo puno rada i zalaganja.
Za to vreme, Anđela se privikava na školu i novo društvo. Nedostaje joj drugarica Kaja, ali ima tri nove drugarice. Slobodno trči po imanju, ima ljubimce petla i kokoške, i miljencu kozu Rosu. Obećaili smo joj da ćemo da dođemo ponovo, a do tada će, nadamo se, biti mleka, sira i kačkavalja.
Anđela, Jelena i Marko su izuzetno vesela družina. Njima je nedostajalo da više vremena provode zajedno, a ako im ova zamisao uspe, a sva je prilika da hoće, pored zajedništva dobiće i jedan miran i zdrav život.
Reportažu koju smo napravili možete da slušate na ovom linku:
