Malina – prvi izazov

Domaćin koji se na teritoriji  opštine Medveđa odluči da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pre svega uzgojem maline, uradiće to zbog egzistencije.  Uglavnom iz čiste nužde, retko zbog rekreacije.

Dobrivoje Mladenović i njegova žena kazu da su nakon zatvaranja fabrike u Tularu bili prinuđeni da rade u šumi, a sada, kako godine pristižu, šumu su zamenili malinjacima.

Na pedeset ari gaje malinu polanu. Zasad su podigli 2013. godine, najpre na osam ari, pa preko 15 ari stigli do pedesetak. Imali su volju, imaju je i danas, ali je vodosnabdevanje jako teško, pogotovu jer je nadmorska visina 730 metara. Vodu dovode iz potoka, pumpama, i nalivaju je samo onoliko koliko mogu da dopreme vodu, pa su u skladu sa tim I prinosi manji. Kažu da kad bi je zalivali onoliko koliko treba, a to bi bilo 20 tona, malina bi bila u punom prinosu. Pre par godina cena maline je bila izuzetno niska. Berači su trazili 50 dinara po kilogramu ubrane maline, a otkupna cena je bila 60 dinara. Mladenovići kažu da su te godine uspeli da uberu sami oko 1000 kg, a veliki deo je propao. I tada su rešili da neće da vade maline, kakva god cena bila i proširiće zasade, jer drugog izbora nemaju. Inače, malina je, može se slobodno reći, organska. Tretira se samo stajskim đubrivom. Ove godine, cena je  na svu sreću dobra, pa sve to daje volju za daljim radom. Dobrivoje kao dobar domaćin kaze da kod njih radnici na podne,kad je najveca vrućina odmaraju u hladu velikog dvorišta, pa zato ni nema problem da radnike nađe.

 

Problem sa radnicima, za svoju parcelu, nema ni Bojan Pavlović, poljoprivredni proizvođač i vlasnik firme “Jugbogdan” doo iz Medveđe. Inače, radna snaga, pogotovo za branje maline u Medveđi je problem. Radnici se, ne retko, dovoze iz Lebana. Pavlović objašnjava da se to dešava zato što mi imamo radnu snagu, ali koja neće da radi. Imamo ljude koji su na birou, čekaju na socijalnu pomoć, pomoć Crvenog krsta i lokalne samouprave. Lokalna samouprava nije svemoguća. Svi hoće da rade, ali da to bude neka kancelarija, fizički posao malo teže. Dodaje da kod njega radnici koji beru malinu, a i inace branje kaže nije teško, imaju pauzu kad je najveća vrućina i zaključuje da koliko cenis radnika, tako ćeš i da ga imaš.

 

Preko 35% zasada maline na teritoriji opštine Medveđa je povađeno pre par godina kad je cena bila niska. Poljoprivrednici su se pokajali, neki ponovo posadili, a neki se odlučili za drugu voćnu vrstu. Kako god, cena nije zagarantovana i varira iz godine u godinu. Odluka je na poljoprivrednim proizvođačima da li će da nastave sa gajenjem ili ne. Ove godine, pogotovu, ali i godinama unazad, cena aronije je izuzetno niska, a i otkupa nema. Pavlović kaže da je u velikoj dilemi da li će je otkupljivati ili ne, jedino što moze da ponudi jeste da aroniju preuzme na čuvanje u hladnjači, kako bi se eventualno sačekala neka bolja cena. S druge strane, cena hladno ceđenog soka od aronije je izuzetno visoka, tehnologija prerade izuzetno laka, tako da može da se razmišlja i o finalnoj proizvodnji, međutim i tu je tržište nestabilno. Za velike trgovinske lance je nemoguće parirati već ustaljenim proizvođačima, tako da ostaje pijačna, internet i prodaja u radnjama zdrave hrane.

Savetodavac Aleksandar Mitić iz voćarstva i vinogradarstva PSSS Leskovac kaže da je finalna proizvodnja za male popljoprivredne proizvođače na ovako malim površinama skupa priča I da bez formiranja zadruge, pojednac teško može da u tome uspe. Potrebni su stručnjaci, mašine, radna snaga, obezbeđen plasman, ali to nikako ne treba da znači da treba da se od zadate ideje odustane. Za formiranje zadruge zainteresovani su svi popljoprivrednici sa kojima smo razgovarali u  ovom serijalu, ali nedostaje inicijativa, organizacija i realizacija. Takođe, zasadi ne bi trebalo da se podižu nasumično, napominje Mitić. Ljudi  zasade svoje parcele, bez prethodne agrohemijske analize, pa tek onda kada nastane problem, obaveštavaju stručnu službu i traže pomoć. Naravno, ima i onih koji sistemski podižu zasade, kupuju kvalitetan sadni materijal, što je bitna stavka u proizvodnji, i obezbeđuju svoja imanja od vremenskih neprilika.

U nastavku možete poslušati emisiju “Izazovi u poljoprivredi”

Svidja vam se članak: