Marko Cvetković predstavio je u subotu u gradskoj biblioteci svoju drugu zbirku pesama “ Peroni ”.
Marka smo upoznali pre nekoliko godina, kada je pun entuzijazma došao kod nas u Radio da nam kaže da on piše pesme, da je već izdao jednu knjigu, da je iz Bučumeta, jer mu je to jako važno da napomene i da hoće da gostuje na našim talasima. Već tada znali smo da će sve što naumi i da ostvari, jer polet i želja su izbijali iz svake njegove rečenice, a činilo nam se da se graniči i sa drskošću, što se kasnije ispostavilo kao dobra osobina, jer da bi u nečemu uspeo, moraš da imaš i malo te karakterne osobine, govorio je tada. U svakom slučaju, nismo sumnjali u njega, nego smo ga gledali sa roditeljskim osmehom i pratili njegovo sazrevanje.
U međuvremenu, upisao je fakultet, odselio se za Beograd, počeo da spaja lepo i korisno i da od raznih minerala pravi nakit. A, upisao je geologiju, da ne zaboravimo i to da napomenemo. Pozvao nas je nedavno i kako samo on ume, nehajno rekao da ima novu knjigu, da želi da je predstavi publici u Medveđi i da se podrazumeva da mi iz Radija propratimo događaj i budemo gosti na književnoj večeri.
Ne znajući šta ovoga puta možemo da očekujemo, spremili smo se za obično književno veče, što to sigurno bilo nije. Filip Milosavljević, Markov drug, svesrdno je pravio balans Markovom šeretizmu, emocijama, držeći pažljivo dozu intime na prihvatljivom nivou, tako da smo uživali u njihovim doskočicama puna dva sata.
Pesme ne treba posebno predstavljati. Ovaj mlad čovek sažeo je svoja osećanja sa putovanja, iz kuće, škole, ljubavi i zaljubljivanja, roditelja i predaka u jednu reč – Peroni. Deskriptivna, blago elegična, realistična poezija sa nostalgijom za prošlim vremenima i selom. Jednu od njih pročitajte na kraju teksta.
Naučili smo nešto novo od ova dva momka. Čitanje nas obogaćuje, što smo možda zaboravili. Kažu oni da se sve mudrosti sveta nalaze izmedju korica knjiga. Ono što su posebno hteli da naglase i da poruče mladim ljudima, deci, tinejdžerima jeste da smanje korišćenje društvenih mreža ukoliko ne mogu da ih ne koriste uopšte.
Sa nestrpljenjem očekujemo novu zbirku.
Pašnjak podno šume gde ovce pasu,
ja sam torbom malom pastir pravi,
retko dobar čoban po znanju i stasu,
teško će ova glava te dane da zaboravi.
Šegrt ja sam bio, a i majstora imao,
baba Rada zvizne i svi krećemo,
svaku ovcu bistrim okom snimao,
al da prizivamo te dane nećemo.
Ovce su prodate, a i umrla baba,
ostao samo čoban jedan mali,
od čobana malog, sad je baraba,
a toj barabi ono vreme mnogo fali.
