Ramazan je za muslimane svet po tome što se veruje da je u njemu započela objava Kurana poslaniku Muhamedu. Jedna od deset poslednjih noći ramazana (nije tačno naznačeno koja, ali muslimanski učenjaci pretpostavljaju da je 27.) naziva se Laylat-al Qadr, to je noć kada je Muhamed primio prve stihove (ajete) Kurana. Muslimani se trude tokom ramazana pročitaju čitav Kuran, po uzoru na Muhameda. Važno je, međutim, razumeti značenje pročitanog i njegova primena u svakodnevici. U toku ramazana u džamijama sunita organizuju se tzv. mukabele. To su službe na kojima jedan deo poznavatelja Kurana čita ili recituje, a ostali slušaju i na taj način uče. Sadekatul-fitr je bajramski doprinos koji muslimani daju (u ime Alaha) siromasima krajem ramazana, pred Bajram. Taj se doprinos daje da bi siromašni bili pošteđeni oskudice i traženja milostinje na Bajram. Kome se daje sadekatul-fitr: siromašnima, a među njima prednost imaju članovi šire porodice i susedi, za potrebe Islamske zajednice Kome se ne može dati sadekatul-fitr: imućnima (onima koji su i sami sposobni izdvojiti sadekatul- fitr), rođacima po uzlaznoj i silaznoj lozi, roditeljima i njihovim roditeljima, deci, unucima Uz sadekatul-fitr muslimani uobičajeno u mesecu ramazanu daju i zekat, čime ispunjavaju četvrtu praktičnu dužnost islama (četvrti od pet stubova islama). Fiter Bajram – Po isteku meseca ramazana dolazi Fiter Bajram ili Ramazanski Bajram, koji se slavi tri dana i kojim se obeležava kraj Ramazana. Ovo je veliki praznik kod svih muslimana koji se prati molitvama, željama i ceremonijama. Pored obilnog ručka posećuju se porodična groblja, verski objekti, porodica i prijatelji. Tradicionalna jela za Bajram su: baklava, hurme, sarma, punjene paprike i druga jela. Kurban Bajram – je najznačajniji islamski praznik prinošenja žrtve. On dolazi dva meseca i deset dana nakon Ramazana i traje četiri dana. Za ovaj praznik očevi i majke bogato daruju svoju decu i najmlađu rodbinu, a žene pripremaju bogat ručak za goste. Bajram se dočekuje u svojim domovima a u zoru muškarci odlaze u džamiju, čekaju izlazak sunca i klanjaju bajram- namaz. Sledi čestitanje, zatim odlazak na groblje, i povratak u svoje domove gde počinju pripreme za žrtvu Kurbana po pravilima šerijata. Ovaj praznik je povezan sa dva važna događaja: odlazak u Hadž i klanje kurbana. Sama simbolika kurban bajrama temelji se žrtvi i bogobojaznosti. To je najčešće ovca , po mogućnosti, ali to može biti i protivrednost u novcu kojim će se kupiti meso kojim će se žrtvovati te ovce. Taj čin se obavlja za vreme hadždža, u poslednjem mesecu po hidžretskom kalendaru zul-hidždže.
Meso koje se zakolje razdeli se po trećinama, tako da jedna trećina ide rodbini, jedna ide siromašnima i jedna trećina kome je najviše potrebno. Kurban kolje onaj koji ima materijalne mogućnosti za to, ako ne može to mu nije grijeh. Sama svrha kurbana je ponovo proživeti oslobođenje zarobljavanjem sebe Božjom rečju, Njegovom voljom i Zakonom. To se najbolje vidi za vreme hadždža, kada se kurban bajram slavi, u vreme najčvršće ujedinjenosti ljudskih duša oko zajedničkog cilja, događaja koji predstavlja jedistvenu sliku jednakosti i bratstva na Zemlji.
