Leskovačka roštiljijada, najveći je… – ovde nedostaje prava reč – neki je zovu sajam, neki festival, neki vašar pa odaberite sami po svom utisku – na jugu Srbije ali i na Balkanu.
Dimi se nad Leskovcem, gotovo 30 godina, i mešaju se mirisi jagnjetine i prasetine sa ražnja sa mirisima roštilja svake poslednje sedmice u avgustu i prvih dana septembra.
Ulicama Leskovca prošetaće, neki će reći 700 neki 500.000, a oni optimistični klimnuće glavom i zaključiti – dovoljno ljudi, koji će se gurati da bi u restoranima ili onako s nogu, došli do pljeskavice, specijaliteta po kome je Leskovac poznat širom sveta.
Na samom ulasku u Roštiljijadu, ako dolazite iz pravca Tehnološkog fakultelta od ove godine, posetioce su dočekali Roštiljko i Roštiljka, figure maskota ove manifestacije. Zgodna prilika za popularne selfije i prikupljanje lajkova na društvenim mrežama.
Nekad, sada već davno, posetioci su oko Roštiljijade i kroz gradse ulice mogli da se voze i čuvenim vozićem, atrakcijom koje više nema. Ove godine, po prvi put, nova, možda i zanimljivija atrakcija – vožnja fijakerom kojom ste mogli da osetite duh prošlosti kada je gospoda na svečanosti odlazila na taj način.
S druge strane Roštiljijade, ulaz kod nekadašnjeg hotela Beograd, svake godine smešten je i prateći program. Pažnju sa najnovijih modele traktora odvukao mi je vrisak koji se ponovio nekoliko puta. Na suprotnoj strani ulice, čovek od četrdeset (i kusur) godina, stajao je na platformi koja se kretala onako kako se kreću kolica na ekranu u koji je gledao. 8 G projekcija, vožnja u stilu Indijane Džonska u „Otimačima izgubljenog kovčega“. Čovek na platformi i naočarima koji pretvaraju sliku u stvarnost, uzvicima je mamio osmehe okupljenih ljudi dok ga je supruga snimala mobilnim telefonom.
Po prvi put ove godine i, grad Leskovac, uredio je i identične štandove za prodaju zdrave hrane sa Kopaonika, Vlasine, tu su i nezaobilazna liciderska srca za one koji još uvek mogu da osvoje devojke poklanjajući im te, nekad veoma romantične poklone.
Sam centar grada binom predviđenom za nastupe velikih estradnih zvezda, na kojoj su ove godine nastupili Alen Islamović, Mira Škorić, Željko Jokismović, Dejan Petrovi sa svojim turbačima i po broju posetilaca najposećenji u istoriji roštiljijade koncert, Dragana Mirković, deli površinu od prave, izvorne Roštiljijade od njenih pratećih sadržaja.
U okviru Roštiljijade, svake godine održavaju se takmičenja u kulinarstvu, pravljenju pljeskavice iz ruke i pravljenju najveće pljeskavice. Leskovački majstori roštilja ponovo su nadmašili sebe! Na ovogodišnjoj „Roštiljijadi“ oboren je rekord u veličini i težini giganstke pljeskavice. Ljubiša Đorđević, Predrag Lazarević i Nikola Panić oborili su sopstveni rekord od prošle godine, kada su napravili pljeskavicu tešku 65 kilograma. Ove godine su dodali još mesa i napravili „pljesku“ od 66 kilograma i 100 grama, a prečnik je bio 1,91 metar. Pljeskavicu iz ruke od 4 kg roštilj mesa napravio je majstor Srećko Mitrović oborivši svoj prošlogodišnji rekord. Pljeskavica je bila prečnika 39cm i debljine 3,7cm.
Pisati o specijalitetima sa roštilja o kojima su ispevane mnoge pesme i ispredane priče i priče o nastanku čuvenog „Leskovačkog voza“ prilično je teško zbog vodice koja sve vreme puni usta dok pokušavate da napišete odgovarajući tekst. Pokušavajući da vas „ubedim“ da ne propustite sledeću, jubilarnu, 30. Roštiljijadu pred umesto suvih rečenica poklanjam vam nekoliko fotografija, da uživate u njima i jedva čekate kraj avgusta i početak septembra 2019. godine kako biste došli i uverili se da to što vidite ima miris a Boga mi i ukus. I to kakav, jer čuveni Leskovački voz, bilo mali bilo veliki, ne polazi sa železničke stanice. Čeka na vas u nekoj od renomiranih leskovačkih kafana, pod uslovom da ste spremni da se porvete sa njim.
Zoran Jovanović.
Ovaj medijski sadržaj je deo projekta “Kultura s juga” koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u ovom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
