Učenje islama, kao i drugih monoteističkih religija, kada je pojedinac na samrti je da njemu i njegovim najbližim pruži podršku i utehu. Kada se pojedinac upokoji, odnosno preseli na Ahiret (onozemaljski svet po islamskom verovanju) stvaraju se uslovi da porodica što bezbolnije, potpuno svesna onogo što se dogodilo može da nastavi normalan ovozemaljski život. U trenutku smrti umrlog muslimana ni u kom slučaju nije dozvoljeno naricati, kukati i previše glasno plakati.Tuga i žalost za umrlim trebaju biti samo stanje srca i osećaja, ali ni jedno ni drugo ne sme poprimiti vidne spoljne znake. Kod muslimana, žalost, bar onaj formalni deo, traje tri dana i tri noći. Jedino supruga umrlog obnaša žalost četiri meseca i deset dana. U islamu postoje detaljna uputstva kako postupati sa umirućim, koje su prigodne molitve i kako treba oprati mrtvaca i pripremini sahranu. Između ostalog, kaže se da bi čovek na samrti trebao da ponavlja kredo:„ Nema drugog Boga sem Allaha, i Muhamed je njegov poslanik “. Ukoliko nije u stanju da recituje ovaj stih, to za njega radi rođak, lekar musliman ili imam. Međutim, muslimani su neformalniji po pitanju sahranjivanji i sahrane su daleko jednostavnije. Sahranu može obaviti bilo koji musliman koji uopšte ne mora biti hodža (svešteno lice). Telo umrle osobe se ne ostavlja usamljeno. Pre sahrane muškarca bi treba o da opere muškarac, a ženu žena, i da ih potom zamota u čaršav.
Telo se pokopava uglavnom bez kovčega, na desnom boku I okrenutim sa očima usmerenim prema Meki . Sahrana bi trebalo da se obavi na isti dan kada je pokojnik preminuo, što se smatra činom pažnje prema njemu, odnosno pokazuje da nijedan drugi posao nije preči. Islamska vera smatra da mrtvi treba da počivaju u miru i bez poštovanja kulta ličnosti, tako da muslimani ne ukrašavaju i ne dekorišu grobna mesta. Religiozni muslimani ne praktikuju kremaciju smatrajući je protivnom religiji.
foto printscreen
