Svadba kod Albanaca u Medveđi počinje u četvrtak. Devojka – mlada sedi ulazi i sama seda u sobu pored prozora, dok su ostale žene napolju. Malo kasnije ulazi jedna žena u sobu koja joj stavlja prsluk preko glave i ona počinje tiho da plače. Tog dana ona se tako pozdravlja sa svim ženama koje su došle da se oproste sa njom. Dok se pozdravlja, dve žene je drže ispod ruku. Te dve žene određuje porodica. U petak mlada ustaje rano i oblači narodnu nošnju. Tog dana plače malo glasnije, kroz uzdahe. Porodica dolazi da se pozdravi sa njom. U toku dana može da dođe neko od mladoženjine rodbine, ali to nikako ne mogu da budu njegovi roditelji i on. U subotu, dan pre svadbe, u toku dana, takođe dolaze rođaci i prijatelji da se oproste od mlade. Posle podne dolaze momci iz mladoženjine kuće koji donose darove. Ranije je bio običaj da pre svih ovih ceremonija mladin otac napravi spisak stvari koje treba da se donesu nevesti, i da je čak bilo slučajeva, da ukoliko nedostaje nešto sa spiska, otac devojke otkaže venčanje i svadbu. Predveče devojku dovode u odaju gde se ona pozdravlja sa porodicom i tada joj se pevaju izvorne pesme karakteristične za ovaj momenat. Subota uveče je poznata kao „noć kane“. To veče devojka prstima ostavlja tragove na zidu koji treba da predstavljaju sećanje na nekog ko nije mogao da dođe ili kao uspomenu bratu ili nekome drugom, da je se seća da je ona tu provela svoje devojaštvo. Kana se nalazi u jednoj činiji. Kao znak sećanja na dane provedene u roditeljskoj kući, sa roditeljima, braćom i sestrama, praćena uz pesmu devojaka ona stavlja tragove kane na zid ili vrata. Tog dana se devojka oblači u dimije i stavlja joj se marama boje višnje koja pokriva nešto više od polovine lica, a ona je dužna da glavu obori i samim tim pokrije ostatak lica.
Moglo bi se reći da je ovo veče i devojačko veče, jer se kod mlade nalaze samo drugarice i rođake. One joj to veče pevaju pesme dok ona plače. Devojka se u nedelju ujutru priprema za odlazak. Šminka se, češlja, a onda se oblači u venčanicu. Devojka razgleda darove koje su joj prethodnog dana doneli. Takođe, ona sprema i šalje svoje poklone koje treba da da u mladoženjinu kući, svima po neku stvar, a svekru i svekrvi kompletnu garderobu. Sprema i šalje stvari koje je ona plela, heklala, vezla ili šila i koje nosi sa sobom u kuću u koju se udaje. Kada sve to obavi, mlada sedi u jednoj sobi sa ženama, dok se muškarci nalaze u drugoj sobi – odaji. Toga dana su u nevestinom dvorištu isključivo njeni rođaci, prijatelji, komšije, i drugi koje su mladini roditelji pozvali. Mladoj se tada stavlja crvena marama i ona tako ide i pozdravlja se sa svima. Dok se pozdravlja, mlada prima darove. Nakon toga se vraća u sobu i ponovo doteruje. Dolazak svatova. Na čelu kolone koja dolazi u nevestinu kuću nalazi se najstariji član iz mladoženjine kuće, odnosno neko koga su ovlastili da bude njihov predstavnik. Za njim ide barjaktar, i za njim ostali svatovi. Mladoženja ne dolazi po mladu, već čeka u svojoj kući. Barjaktar predaje zastavu jednom od rođaka iz nevestinog doma, dok su oni unutra. Samo da napomenemo, da nevestin otac prethodno obavesti oca mladoženje koliko i koji ljudi mogu da dođu po devojku. Muškarci iz mladoženjine kuće odlaze u odaju da se počaste, dok dve žene idu u sobu gde se nalazi devojka za udaju, da je daruju i da je vide. Kad izađu žene koje su došle da daruju i vide mladu, počinje igra ispred kuće. U tom trenutku u dvorištu su samo žene. Nakon petnaestak minuta izlazi mlada i opet je daruju žene. Mlada se onda opet vraća u kuću. Otac i brat mlade je izvode do kola, i u kola se pakuje devojačka sprema. Kola vozi dever (mladoženjin brat), a u kolima se pored mlade nalaze tri žene, najčešće mladoženjina sestra i tetka i još neka žena iz mladoženjine porodice. Ranije je ugovoreno mesto gde će se sastati svatovi (sa mladoženjine i mladine strane). Devojci se stavlja crvena traka oko struka. Kolona odlazi na dogovoreno mesto i tu se prvo sastaju najstariji članovi porodica na dogovor. Ovaj momenat je presudan za nastavak svadbe, jer, ukoliko se ova dvojica ne dogovore o svemu, može da se desi i da se svako vrati svojoj kući. Međutim, ovaj ritual je više tradicionalnog karaktera i uvek se završava pozitivnim dogovorom. Dvojica starina čestitaju jedan drugom pružanjem ruke i to je znak ostalima da je dogovor pao i da devojka odlazi u mladoženjinu kuću. Seče se crvena traka oko struka. Mladoženjini gosti idu na veselje, dok se mladini vraćaju u svoju kuću. Ima primera kada domaćin iz mladoženjine kuće obavesti nekoga iz mladine porodice da može doći i određeni broj ljudi sa mladine strane. Posle veselja, u ponedeljak, mlada ustaje rano, oblači se ponovo u venčanicu i sređuje stvari koje je donela i sprema jednu bombonjeru. Zatim u sobu ulazi svekrva i ostali ukućani; ona ih služi sa slatkišima. Kuva kafu, a gosti posle popijene kafe, daruju mladu stavljajući novac ispod šolje. Sprema pogaču i šerbet. Onda parče pogače odlomi i natopi ga šerbetom i da svekrvi i svekru da pojedu, da im bude sladak život sa snajkom.
