Uskrs ili Vaskrs je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo uskrsnuće iz smrti.Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Početak običaja da se za Uskrs pripremaju jaja potiče iz vremena Marije Magdalene, koja je prilikom širenja jevanđelja u Rimu izašla pred cara Tiberija sa rečima „Hristos vaskrse“ i pružila mu na dar ofarbano jaje. Tucanje jajeta i lom ljuske, koja simboliše okove, predstavlja početak novog života. I danas se za ovaj praznik u narodu su ustaljeni mnogi običaji, koji naročito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, najviše crvenom bojom (mada se koriste i druge boje), poklanjaju se jaja i tuca se jajima. Pravoslavni hrišćani se tog dana pozdravljaju pozdravom Hristos vaskrse na šta se odgovara Vaistinu vaskrse (ili Hristos voskrese – Vaistinu voskrese). Na ovaj dan se porodica lepo obuče i čista ode na Vaskršnju liturgiju u crkvu. U crkvi se pevaju verske pesme i sluša se poslanica Patrijarha koju čita sveštenik. Nakon liturgije lome se (tucaju) ofarbana jaja. U kući se okuplja cela porodica a za trpezom je bogat ručak.
