Verski običaji kod Albanaca

Nepisani i nasleđeni zakoni vekovima unazad u porodičnom životu vode nas u jedno davno prošlo vreme, koje je od velike važnosti za albance u opštini Medveđa za očuvanje tradicije. To su stare tradicije koje su albance u ovoj opštini vodile do dana današnjeg. Najvažnije od njih u porodičnom životu su: veridba, svadba, rađanje, sunet, kumstvo, itd. Zbog nepostojanja autentičnih institucija za albance u opštini Medveđa veoma važnu ulogu je igrala porodica, u posebnosti uloga majke. Majka je bila ta koja je detetu od samog rođenja usadila verovanje, tradiciju i edukaciju. Takođe su se verski običaji učili u porodici još od ranog detinjstva. Obično su se za to pobrinule bake i deke u večernjim satima učeći dete raznim molitvama i delovima iz Kurana, svete knjige. Sa druge strane deca su dosta toga savladala i na raznim manifestacijama i ceremonijama gde je prisustvovao hodža, kao i u džamijama za vreme verskih praznika. Kod albanaca islamske veroispovesti je običaj da se svaki posao počinje rečju “Bismilah” što znači “Uz pomoć boga”. Znači, osnovna kategorija u islamu je verovanje u Boga. Kod albanaca postoje dva osnovna praznika i to Fiter Bajram kome prethodi veliki mesec Ramazana, mesec posta i Kurban Bajram.

 

Ramazan (veliki mesec posta) – Ramazanski post je treći od pet stubova Islama, (praktična dužnost muslimana). Za vreme Ramazana islamskim vernicima je od zore do zalaska sunca zabranjeno konzumiranje bilo kakve hrane, pića uključujući i vodu), te seksualni odnosi i pušenje cigara. Od njih se takođe očekuje da što vernije slede učenje Muhameda, što uključuje i nastojanje oko boljih međuljudskih odnosa. Važnost se pridaje čistoći misli i dela. Po rečima Poslanika Muhameda uz jelo i piće ove stvari kvare post: laž, psovka, ogovaranje, kleveta i strastven pogled. Ako se nešto u zaboravu pojede ili popije, to ne kvari post, uz uslov da vernik prestane čim se priseti da posti. S druge strane, ako se nemarom prilikom abdesta (obrednog pranja pred namaz) ili kupanja proguta samo kap vode, post je automatski pokvaren. Na taj način Islam razlikuje nepažnju od nemarnosti. U Islamu su dela valjana ako se učine u ime Alaha pa je potrebno pre zore odlučiti da će se postiti (učiniti nijet) u ime Alaha. Post se prekida u trenutku zalaska sunca. Taj dnevni obrok zove se iftar i dobro je delo organizovati iftar za prijatelje, rodbinu i sl. Zapisane su reči Poslanika Muhameda (prenosi ih Albani): „Ko nahrani postača imaće nagradu kao i onaj što je postio, a postaču nagrada neće biti umanjena.“ Tokom ramazana stavljen je naglasak na duhovnu higijenu – izbegavanje ružnih misli, reči i dela. Dakle, ramazanski post nije samo sustezanje od jela i pića već pokušaj oplemenjivanja ljudskih karaktera i osobnosti dodatnom strpljivošću, mirotvorstvom, suosećajnošću i dr. Ramazanski post završava s krajem meseca ramazana. Taj praznik se naziva Ramazanski bajram. Tog se dana klanja poseban, tzv. Bajram-namaz te se posećuju preminuli rođaci na grobljima. Porodice razmenjuju darove i obilnim obrocima proslavljaju doček još jednog velikog muslimanskog praznika, Bajrama.
Koristi posta: Post je vežba izdržljivosti, snage volje i vere. Musliman odlučuje postiti da bi ispunio obvezu prema Alahu i tako učvršćuje svoj karakter uskraćujući sebi ispunjenje osnovnih ljudskih potreba za jelom i pićem. Post je sredstvo promicanja solidarnosti sa onima koji su žedni i gladuju zbog siromaštva, a ne svojom voljom. Post je u službi zdravlja. Smatra se da se uz post telo lakše očisti od nagomilanih štetnih stvari.

foto “sacuvano od zaborava”

Svidja vam se članak: