Verski običaji kod Roma

Običaji kod Roma.

Romsko krštenje sastoji se prvo od običnog potapanja u vodu, i to po mogućstvu u tekuću vodu, a tek posle toga se detetu da tajno ime. Romi imaju u stvari tri imena: jedno je tajno, drugo je za svoje saplemenike, a treće za vlasti, to jest za svet izvan romskog reda. Tajno ime izgovori majka sasvim tihim glasom u trenutku rođenja – i to prvi i poslednji put. Ovo ime treba da obmane “zle duhove” koji ne smeju da znaju identitet deteta. Ako bi znali, mogli bi da ga napadnu i da mu nametnu svoj uticaj. Prema kazivanju ovo tajno ime se došapne detetu na uvo i u doba puberteta. Romsko krštenje je izvanredno važan običaj. Pre ove ceremonije dete se smatra za “nečisto”, ili bolje rečeno, ono uopšte ne postoji. Krštenje se obavlja u prisustvu kuma i kume (kirvo i kirvi), koji oboje moraju biti Romi i čija je uloga od velikog značaja. Prema tradiciji Roma “kum i kuma su pravi roditelji detetovi i mnogo značajniji za njegov život nego rođeni otac i majka”.

Ovaj značaj kumova nastao je iz činjenice što oni prvi dodirnu dete prilikom krštenja i što ga time, prema drevnom verovanju, načine čovekom. S obzirom da romsko stanovništvo obično preuzima veru u državi u kojoj živi, tako je i u Medveđi; većim delom su Romi prihvatili pravoslavne hrišćanske običaje, a u manjem broju islamsku veru. Najznačajniji praznici koje Romi proslavljaju na sebi svojstven i pomalo grandiozan način su Đurđevdan i Vasilica. U vreme tih praznika se kod njih na stolu nalazi pravo malo kulinarsko bogatstvo, i praznik se proslavlja uz puno pesme i igara. Iako su u Medveđi značajno slabije ekonomske pa i finansijske mogućnosti romske populacije, u vreme tih praznika, se to ne primećuje. Izgleda kao da žive za te dane. Naravno, slave se i veliki hrišćanski i islamski praznici, Božić, Vaskrs iBajram, ali ne u toj meri kao ova dva koja smo naveli.

foto Sacuvano od zaborava

Svidja vam se članak: