Kako se slave važni hrišćanski praznici najbolje znaju stariji ljudi koji se sa setom prisećaju lepih prošlih vremena. Božić je dan rođenja – ovaplođenja duha svetoga po našoj veri i tradiciji u telu Marije deve kada nastaje živo biće tj. Bogočovek, koji se rađa – dolazi na svet. Sve prisutni i svemogući Bog pokazuje svoju ljubav prema ljudima što svog sina jedinca pušta među ljude da bi ih odvratio od svih grehova i da bi im pokazao put spasenja. Za božićni praznik vezani su razni običaji, ono što je najbitnije to je naglašeno za Badnji dan i Badnje veče. Ujutru rano na Badnji dan pre izlaska sunca odlazi se u šumu i seče se hrastovo ili cerovo drvo i iz tri udarca treba drvo da padne na istočnu stranu. Tu gde se preseče drvo se poliva sa malo vina, stavi se malo žita, a iverje se stavlja u džep i nosi se kući, za zdravlje porodice i napredak u poljoprivredi, stoci. Badnje veče – obredna večera, sa posnom hranom na trpezi, najčešće kuvani pasulj sa blagom zaprškom, zatim kuvane šljive sa pirinčem, sa malo šećera, donose se orasi, beli luk, rasol, voće i sve se to stavlja na sto. Po običaju niko od ukućana koji su seli za sto ne ustaje i od svega ponuđenog se uzima pomalo.
Negde su sačuvani običaji da se u pogači koja se za tu priliku mesi stavlja para kovanica i ona se zove česnica. Za nju se grabe deca i ko dobije novčić u tom lomljenju pogače po verovanju, njega će da prati sreća cele godine. Zadržao se običaj da kad se u kuću unosi slama majka ili starije žene iz porodice ide sa decom od vrata do ćoška izgovarajući odnosno imitirajući kvočku, a deca piliće, što simbolizuje jasle, u kojima je Isus rođen. U svakoj kući praktično se sprema dolazak Hristov, gde se stavlja deo badnjaka sa lišćem dok se ostali deo seče na tri dela i loži pri izgovaranju blagoslovenih reči: koliko žarica toliko parica, koliko varnica toliko dečica i raznoraznih blagoslova za porodicu i za njeno zdravlje. Domaćin kuće ujutro odlazi u crkvu na pričest, na bogosluženje, u toku dana se pripremi prase, koje se peče i poslužuje se porodici, komšijama.
